O pojmovima i naukama...(srpski autor) .

Izgleda da bi jednoznačna korespodencija pojmova navedenih nauka dovela do obrazovanja ishodišne filosofije za egzaktne i humanističke discipline. Na taj način bi se ostvario vekovni san svih kosmologa, filosofa i religijskih mudraca i omogućio jak prodor i brz napredak savremene misli. U slučaju da se ontologija, geometrija, aritmetika, fizika i psihologija ne povežu u jedan filosofski sistem, doći će do disharmoničnog razvoja raznih disciplina i mišljenja uopšte. Posledice ovakvog disfunkcionalnog razvoja u odnosu na kosmičko okruženje, već danas, na planeti Zemlji, osećamo kao ogromnu prepreku opstanku civilizacije. Usklađivanje ljudske individue sa čovečanstvom, našom planetom, Sunčevim sistemom, galaksijom i Kosmosom, ima koren u otkrivanju fundamentalne relacije duha i materije. Ta relacija mora postati predmet pozitivne nauke, ako nećemo da se nauka degeneriše u probe tehnološke moći sa nepredvidivim greškama. Drugim rečima, matematika, fizika i psihologija shvaćena u najširem smislu moraju se ontološki zasnovati kao jedna nauka.

Kao prvi pojam ontologije uzmimo kontinuitet i pogledajmo kojim pojmovima on odgovara u drugim naukama. Kontinuitet jeste neprekidnost, glavno svojstvo kontinuuma bez koga kontinuum ne bi bio neprekidan. U geometriji, kontinuitet je korespondentan pojmu tačke, onome što nema delove. U aritmetici, kontinuitet odgovara nuli, u količinskom smislu onome što je beskonačno malo, što, dakle, i nije količina - odsustvu količine. U fizici, kontinuitet je ontološki pojam odgovarajući univerzalnom vremenu ili simultanitetu. U psihologiji, kontinuitet je kosmička svest, istovremenost svih zbivanja, odnosno glavno svojstvo beskonačnosti. I kao što tačka u geometriji bešavno spaja rasprostrte linije ili dimenzije, a nula beskoličinski spaja susledne brojeve u nizu, tako i neprostorna kosmička svest nije ništa drugo nego poredak istovremenih događaja ili ono, što, i ako neprostorno, omogućuje postojanje prostora, u našem slučaju - beskonačnosti, a to je univerzalno vreme ili simultanitet svih delova beskrajnog bića.

Za drugi pojam ontologije uzećemo kontinuum, koji odgovara prostoru za razliku od prethodnog pojma, kontinuiteta, odgovarajućeg vremenu. U geometriji, kontinuum se definiše kao linija (dužina bez širine, čista dimenzija). Kako je ta linija bez preferentnog pravca, ona određuje sferu, po sfernom zakonu, postajući njen dijametar. Očigledno je da su delovi bića nužno sfernoga oblika. U aritmetici, kontinuum nije ništa drugo nego Broj, proizvoljni kvantitet, uvek konačan, ali koji nema ni donju ni gornju granicu. U fizici je kontinuum ontološki pojam za rasprostrtost, prostor kao takav. U psihologiji kontinuum je kosmička duša ili anima mundi, čija je materijalna osnova čista prostornost. Ova prostornost je konstituent ma koje individualne duše, koja pored ekstenzivnosti ima i odgovarajući broj ili zakon uređenja delova iz kojih se sastoji.

Treći pojam ontologije je diskontinuitet. Uloga diskontinuiteta je da prekida istovrsno biće tako da se njegovi delovi mogu odvojiti, diskontinuirati. Ako je biće istovrsno i beskonačno, onda je i neprekidno. Deo, istog sastava kao samo biće, ne može da ga prekine. Odakle onda naše iskustvo isprekidanosti Bića i kako se delovi Bića osamostaljuju u sveobuhvatnoj celini? Diskontinuitetu u geometriji odgovara ugao (dve linije stiču se u temenu čineći diskontinuitet, prekidajući monotonost Bića). Aritmetički, diskontinuitet izazivaju matematičke operacije brojevima, koje menjaju gustinu matematičkog kontinuuma, kao izgled geometrijskog kontinuuma (ugao je već površina) uvodeći sukcesiju u fizičke događaje, odnosno poredak nejednovremenosti. U psihologiji, diskontinuitet je broj koji izražava zakon uređenja elektromagnetnih entiteta koji ulaze u sastav individualne psihe, t.j. vibraciona šifra svake pojedine duše.

Duša ima svoj vremenski segment ili svest i svoj prostorni segment ili svetlosni entitet. Da zaključimo: geometrijski, diskontinuitet je ugao, aritmetički, on je algoritam, fizički je sukcesija, a psihološki - harmonična vibracija koja uređuje elektromagnetni nivo rada onoga što nazivamo nervni sistem. Sa tog nivoa vrši se komandovanje i programiranje subatomskih, atomskih, molekulskih i složenijih nivoa, i uslovno, ovu operaciju duha nad materijom, nazovimo inženjerstvo skrivenog stanja.Četvrti pojam ontologije jeste diskontinuum, dakle ono što nastaje pomoću diskontinuiteta kao strukturna i materijalna posledica samog njegovog postojanja. U geometriji, on odgovara zapremini, izdvojenom i potpuno ograničenom delu kontinuuma. Ipak, njegova ograničenost u prostoru ne izdvaja ga iz celine Bića, jer su granice zapremine površina bez debljine i linija bez širine, koje pomoću tačaka bešavno spajaju spoljašnji svet kontinuuma i unutrašnji svet zapremine.

U aritmetici diskontinuum čine jedinice proizvoljnih količina, odgovarajuće proizvoljnim dimenzijama zapremina u geometriji. Kada ontološki pojam diskontinuuma uvedemo u fiziku, otkrivamo da on odgovara strukturiranoj materiji, nečemu što već ima i unutrašnjost i spoljašnjost i ponaša se kao autonoman sistem. Tu se radi o subatomskim, atomskim i drugim strukturama koje se obrazuju od sfernih delova kontinuuma, t.j. u fizičkom smislu, od osnovnih strukturnih jedinica materije. U psihologiji, diskontinuum je ontološki pojam za somatsku strukturu, dakle pojavu sa najvišom i najsloženijom organizovanošću, koja u odnosu na druge pojave ima svoju vertikalu egzistencije i funkcioniše kao sistem koji se samoodržava cikličnom energetskom razmenom sa okolinom.